Prva radijska emisija na društvenim mrežama u Srbiji

Od ponedeljka 2. aprila na Radiju B92 počinje emitovanje emisije “Zaokruživanje” posvećene izborima. Termin emitovanja će biti svakog radnog dana od 14.30 do 15 sati. 

Uskoro dobijamo i logo.

Kolega Miša Stojiljković i ja svakodnevno ćemo u 30 minuta analizirati, ispitivati, prebrojavati i istraživati kakva su očekivanja građana Srbije. Šta je to što nam nude političke partije. Ukrštaćemo stavove političara, analitičara i slušalaca.

Upravo će nam slušaoci biti u prvom planu. Zato smo otvorili Fan Page emisije “Zaokruživanjena Radiju B92” i Twitter profil @zaokruzivanje koje nećemo koristiti samo da bismo vas obaveštavaili šta je ono što ćete čuti u tih 30 minuta.

Ideja je da zajedno sa vama kreiramo “Zaokruživanje”. Da zajedno sa vama biramo teme, postavljamo pitanja strankama, biramo one čije mišljenje i analizu želite da čujete. Da i oni koji analiziraju čuju vaša pitanja, komentare, stavove.

Izbornu kampanju, obećanja i komentare koje čujemo nećemo komentarista i analizirati samo u tih 30 minuta već neprestano na našoj Facebook stranici i Twitter nalogu.  

Emisija je zamišljena tako da svaki dan bude drugačiji. Ponedeljak će biti rezervisan za slušaoce i njihova uključenja u emisiju. Utorkom i četvrtkom čućemo šta stranke imaju da nam poruče. Sredom ćemo se baviti regionima Srbije ( ne onim regionima :-) ). Petkom analiziramo ono što smo čuli tokom prethodne nedelje.

"Slušamo se", od ponedeljka 2. aprila, dobija svoje pravo značenje.      

Tviteraš te dezinformiše, tviteraš te informiše

U subotu uveče (11. februar) ponovo sam imao priliku da se uverim da je neophodno proveriti kredibilitet tviteraša. Brojna su zlatna pravila profesije. Ja ću ovde navesti jedno, meni najznačajnije: „Veruj u ljude, ne veruj ljudima“. Ili da ga preformulišem: "Veruj u tviteraša, ne veruj tviterašu".

Subita veče mi je bila radna i negde oko 21.30 video sam retvit informacije da najviša zgrada na svetu gori u kojem je bio i link ka fotografiji. I zaista, na fotografiji se vidi Burj Khalifa u Dubaiju u dimu.

Slika je preuzeta odavde.

Novinske agenicije ništa nisu javljale o ovome. Svetske medijske kuće poput BBC-a, CNN-a, Al Džazira… takođe ništa. Sve mi je to postalo sumnjivo, ali ipak Twitter je najbrži i njime se informacije najbrže prenose.

Zamolio sam one od kojih mi je stigla prva informacija za  dodatne i za pojašnjenje situacije. Od osobe koja je retvitovala prvu informaciju dobio sam odgovor “gomila je slika trenutno na TW. Neki tvrde da burj gor, neki da su oblaci, a neki da je neki šou u pitanju”.

Od osobe čija je informacija sa slikom retvitovana dobio sam odgovor da je u blizini zgrade ali da je njegova devojka napravila fotografiju i njemu je poslala i da nema više informacija. 

Ubrzo sam dobio i link ka sajtu gulfnews.com i tekstu u kojem policija demantuje da je zgrada u plamenu (Dubai Police deny reports of Burj Khalifa fire). 

Niko od ovih tviteraša nije želeo da obmane bilo koga. Oni su samo reagovali kao konzumenti informacija i svoja saznanja su želeli da podele sa drugima. Ali novinari ne bi smeli da tako reaguju i olako upadaju u zamke brzine i ekskluzivnosti.

Da li demanti ima smisla na internetu - Intervju Ivan Marović

Pred Novu godinu na sajtu jednog veoma uticajnog dnevnog lista pojavila se priča o video spotu u kojem je glavni akter Ivan Marović, nekadašnji lider "Otpora". Naslov teksta je: Bivši "otporaš" savetuje iz bazena: tri laka koraka za svrgavanje diktatora. Tekst je napisan samo na osnovu vida, koji je uz to ozbiljno shvaćen. Priču su preneli i mnogi drugi domaći portal, kao i neki u regionu. Većina je uradila samo copy/paste, pojedini su eventualno trežili reakicije nekadašnjih saboraca i političara, ali niko nije kontaktirao samog Marovića, čak ni uticajni dnevni list. Rezulta gomila negativnih komentara na sajtovima na njegov račun. Sa Ivanom sam razgovarao o situacji u kojoj se našao i kako gleda na čitav slučaj.

- Kako je nastao snimak i u koju svrhu?  

Slika je uzeta odavde. 

Ivan: Snimak je nastao pre pola godine kao studentski rad u Školi autentičnog novinarstva (School of Authentic Journalism) koja se održava u Meksiku svakog proleća u organizaciji NarcoNews. Svrha je bila da se na duhovit i pre svega samoironičan način prenesu neki elementi građanskog organizovanja i otpora.  

- Šta ti je palo na pamet kad si video da je jedan veoma uticajan mediji to predstavio kao nešto što je ozbiljno? 

Ivan:  Nisam mogao da verujem da će neko to da shvati ozbiljno.

- Da li te je neko od novinara, medija koji su priči objavili, preneli kontaktirao? Da li te je neko naknadno kontaktirao?

Ivan:  Nije me niko od novinara kontaktirao, ni pre ni posle objavljivanja.

- Kako gledaš na komentare koji su pratili priču na sajtovima? 

Ivan:  Čitaoci Blica su bili krivo informisani tekstom, o čemu svedoče komentari koji me kritikuju što živim u Americi, iako ja živim u Srbiji. To je posledica pogrešne informacije koju je Blic objavio.

- Da li si reagovao, tražio demanti...? 

Ivan:  Reagovao sam i tražio ispravku. Blic je uklonio delove teksta koji su bili neistiniti, kao npr. laž da živim u Americi, ali nije objavljena ispravka i izvinjenje, uprkos obećanju koje mi je dao zamenik glavnog urednika.

- Kako ti gledaš na čitav događaj i šta ti to govori o Srbiji danas? 

Ivan:  Nemam nameru da izvlačim neke zaključke o Srbiji nakon ovoga. Jedini zaključak koji mogu da izvedem je da se Blic poneo krajnje neprofesionalno i da ga ja više čitati neću.

- Obzorom da je tekst preneo i portal Jutarnjeg lista i mnogi drugi, da li nešto što je objavljeno na internetu i što se proširi uopšte ima smisla demantovati? 

Ivan:  Ja sam demantovao, ali to nije pomoglo. Blic nije objavio ispravku. Možda demanti nije najbolji odgovor na ovakve stvari. Da sam član neke partije verovatno bi mi to omogućilo da na drugi način zaštitim svoje interese, ali kao običan građanin sam prilično nemoćan.

- Kako sada pokušavaš da zaštitiš sebe, odnosno umanjiš štetu koja ti je naneta? 

Ivan:  Još uvek razmatram različite opcije, učinjenu štetu ne mogu umanjiti, ali moraću da se zaštitim od ovakvih stvari ubuduće.

Aplauz na RTS-u ili kako smo ispali glupi u društvu

Kako bi na internetu mogla da važi narodna poslovica „Tri puta meri, jednom seci“? Možda „Tri puta čitaj/gledaj, pet puta gugluj, pa tek onda šeruj“.

Odavno se na webu konačna ocena nekog sadržaja ne vrednuje samo na osnovu šta on nosi, već i koliko će ga korisnici interneta preporučiti jedni drugima. Koliko će putu biti šerovan. A da bi nešto bilo šerovano, mora da izazove neku emociju.

Ljubiša Milanović 

Upravo su na emociju računali i kreatori, sada bi to već mogli nazvati, slučaja „Aplauz na RTS - Ljubiša Milanović“.

Mislim da se radi o jednom, sa stanovišta političkog marketinga, vrhunski organizovanom potezu.

Ljubiša Milanović, specijalni savetnik ministra zdravlja Zorana Stankovića za borbu protiv korupcije, je za širu javnost potpuno nepoznata osoba. Likovi koje gledamo na političkoj sceni toliko su dugo prisutni da smo jednostavno željni nekog novog.

Sve ono što je rekao Ljubiša Milanović, svi mi gotovo svakodnevno prepričavamo međusobno. Ali da li bi ovolika reakcija bila izazvano da je sve to što je izgovorio Milanović, na istom mestu, ili čak u sred drugog Dnevnika, izgovorio potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić?

Vrlo brzo nakon što se snimak pojavio na Youtube, stigao je i podatak da se Ljubiša Milanović pojavljuje i u čuvenom dokumentarnom filmu „Vidimo se u čitulji“ sa sve minutažom 2:01. Ovo je verovatno trebalo da dodatno potvrdi kredibilitet Ljubiše Milanovića jer film „Vidimo se u čitulji“ ima status kultnog.

Ali jedan vrlo bitan podatak koji je izostao, slučajno ili namerno, i koji je neophodan i bitan da bi imali kompletnu sliku jeste da je Ljubiša Milanović od 2009. godine član Srpske napredne stranke.

Emocija, odnosno ogorčenost građana je ono na šta su računali kreatori ovog slučaja. A ona se dodatno pojačava skrivanjem ili prećutkivanjem nekih činjenica u datom trenutku.

Bespoštedna politička borba za izbore koji nam slede već je počela. Uz to mislim da su ti izbori presudni za budućnost svih političkih aktera i neće žaliti načina da ih prežive.

Slučaj Ljubiša Milanović je samo prvi u nizu. Videćemo na šta ćemo sledeći put da nasednemo.


APDEJT: Vrlo brzo posle objavljivanja posta, ukazano mi je i na ovu informaciju u kojoj Ljubiša Milovanović tvrdi da iza njega ne stoje naprednjaci. 

Otkrijte ko je @TomaNikolic na Twitteru

Da na Twitteru nastane profil @TomaNikolic bio je dovoljan politički trenutak i kreativnost dvojice drugara. Danas ovaj satirični profil prati skoro 1.000 ljudi i jedan je od retkih uspešnih satiričnih profila koji nije ostao u senci profila @sloba_milosevic.

“Profil je nastao tako što smo drugar i ja bili zatečeni situacijom kad je Tomislav Nikolić počeo štrajk glađu i žeđu. Nama je to bilo toliko komična da smo jednostavno morali da napravimo neku zafkanciju. Pošto nam je negde uzor bio @sloba_milosevic, odlučili smo da pokrenemo tviternalog i da vidimo kako će se situacija razvijati jer čovek je jednostavno takav da se moglo očekivati da će biti materijala za tvitovanje”.

Tvit koji je definitivno izdvojio profil @TomaNikolic od mnogih sličnih pokušaja stvaranja satiričnih profila kroz likove političara i koji mu je doneo veliku popularnost bi je tvit: Plan je da umrem u petak a u nedelju da vaskrsnem.

“Za taj tvit je zaslužna jedna prijateljica. Pričali smo o tome šta se dešava i ona je nešto tako izgovorila. Malo smo modifikovali i prilagodili formi tvita. I on je doneo najveću popularnost i više od 200 pratilaca. To je zaista jedan od najboljih tvitova. U tom trenutku je bio savršen i nastao je u savršenom trenutku, neposredno pred Veliki petak i Uskrs.”

U početku je imao dva, a trenutno nalog ima jednog autora. Kaže da svega petoro najbližih prijatelja zna da je upravo on @TomaNikolic.

“Kada bi svi ili dobar deo znao ko sam, izgubilo bi draž. @sloba_milosevic je popularan zbog dobrih i inteligentnih tvitova, ali mislim da bi i on izgubio na popularnosti kada bi znali koji je to, možda upravo neki tviteraš kojeg pratimo. Upravo i ta misterioznost daja tu neku draž.”

Kada je ušao u sve ovo nije imao velika očekivanja, a negde je imao i strah od toga da će biti hejtovan kako kopira @sloba_ milosevic.

“Pojavljuju se razni nalozi, ali mnogi nisu to. Šteta. Bilo bi dobro da ih je više. Mislim da su potrebni i odgovarajući uslovi da bi jedan ovakav nalog uspeo. Potrebno je da za taj nalog neko bude dobro pripremljen, da odabere političku ličnost koja i sama nosi jednu dozu humora samom svojom pojavom. Mislim da Palma ima potencijal za tako nešto, ali bi to trebalo uraditi na pravi način.”

Uglavnom se trudi da tvitovi budu u vezi sa Tomislavom Nikolićem ili njegovim političkim partnerima.

“Inspiraciju za tvitove uglavnom dobijam iz vesti, ali da bi nešto isprovociralo tvit potrebno je da bude poznato, da se vest pojavila u gotovo svim medijima, da ta vest nije došla samo do ljudi koji baš prate politiku. Ukoliko ne znaju ko je recimo Jorgovanka Tabaković, koja je inače za mene odličan materijal za prozivanje na Twitteru, onda nema ni smisla tvitovati o njoj.”

Nalog @TomaNikolic postojaće dokle god je Tomislav Nikolić na političkoj sceni, a autor dodaje “čak i nakon političkog penzionisanja. Ja ne bih voleo da dođe na vlast. Ali čak i ako dođe, to bi sigurno dalo još više materijala za tvitovanje.”

Da li bi trebalo da sa svojim detetom budemo prijatelji na Facebooku?

Sa Danicom Radišić (@NikiBGD) konsultantom za internet komunikacije i suvlasnicom agencije KrazyFish na temu da li bi trebalo da sa svojim detetom budemo prijatelji na Facebooku, razgovarao sam za potrebe priloga za Radio B92. Kako ceo intervju nije mogao da stane u prilog, odlučio sam da ga u celosti objavim na blogu jer smatram da je tema važna.

Fotografija: Danijel Šivinjski - Danica Radišić na Tvitomaniji

@NikiBGD: Obzirom da su društvene mreže postale naša svakodnevnica, smatram da bi roditelji trebalo da bude uključeni u sve oblasti života svog deteta do neke mere, pa tako smatram da bi roditelji trebalo da budu prijatelji sa svojom decom i na Facebooku.

Da li se na taj način narušava privatnost deteta?

@NikiBGD: Decu bi uopšte u životu trebalo naučiti da poštuju tuđu privatnost, ali i svoju. Trebalo bi da pratimo našu decu na društvenim mrežama, kao i da ih naučimo da mogu da ograniče šta možemo da vidimo, a šta ne možemo. Sve se to može uraditi kroz razgovor. Društvene mreže i jesu vid komunikacije. Njih možemo da koristimo da nas zbliže sa decom, a možemo i da napravimo problem. Sve u svemu treba sesti i razgovarati sa detetom i predočiti mu sve mogućnosti koje postoje na toj društvenoj mreži.

Ti si sa svojim detetom prijatelj na Facebooku. Kako to kod vas funkcioniše?

@NikiBGD: Mene je moje dete, premda ima manje godina nego što to bi trebalo da ima da bi bio na Facebooku, molilo jedno godinu dana da se uključi na njega, kada su njegovi drugari počeli da se uključuju. Na kraju sam pristala, otvorili smo zajedno njegov nalog, danima smo zajedno prolazili kroz sve funkcionalnosti Facebooka. Prvih nekoliko meseci je mogao da se uključi samo u mom prisustvu dok se nisam uverila da je zaista naučio da ga koristi. Posle toga je mogao sam ali sam ja imala njegovu šifru, stim što sam mu obećala da neću ulaziti u njegov nalog bez njegovog prisustva. Do dana današnjeg moje dete kad promeni šifru za svoj nalog, obavesti me da je to uradilo. S druge strane, imam mogućnost da pratim preko mog naloga šta on radi na Facebooku. Desilo se nekoliko puta da je nešto postovao što nije bilo ok. Na primer, jednom je vređao svoju drugaricu sa kojm se posvađao i odmah sam ga zvala da dođe kući, da o tome porazgovaramao. Nisam ga na mreži ispravljala već smo o tome razgovarali kod kuće. Hoću da kažem da bi trebalo integrisati to što radimo na društvenim mrežama u naš svakodnevni život na pravilan način. To se radi kroz razgovr, dogovor i objašnjavanje detetu kako se koristi taj jedan servis.

Koliko je sada odrastanje dece drugačije nego ranijih generacija?

Slika je uzeta odavde

@NikiBGD: Njihovo odrastanje je potpuno drugačije. Oni su jedna potpuno nova generacija koja je naviknuta da postoje ne samo društvene mreže već i tok informacija i da postoji način da oni nekome nešto jave ili da njima neko nešto dojavi. Mi smo imali daleko zatvorenije svetove. Oni znaju daleko više od nas, a u isto vreme nemaju iskustva. To saznanje i količina informacija koju oni imaju u odnosu na iskustvo, taj jaz između znanja i iskustva, može da bude velika opasnost. Odrastali smo drugačije i ne znamo kako da se uklopimo u njihov svet. Međutim, mogu da kažem da su moji roditelji dosta stariji i oni nisu imali tehnologije koje sam ja imala u kući dok sam odrastala pa su se nekako snalazili u svemu tome sa nama. Kako? Putem razgovora. Odrasla sam sa roditeljima koji su prilično liberalni i naše odgajanje su zasnivali na otvorenom razgovoru. Dakle, razgovor i objašnjavanje i slušanje njihovog mišljenja kako bi se svi zajedno mogli snaći u svemu tome.

Unfollow - najvažnija komanda na Twitteru

Ili Twitter je postao main stream dopalo se to nekome ili ne

"Stiglo dno na Twitter" i "Kad sam počeo da se muvam po tviteru bilo je mnogo više stvari iz sveta internet marketinga, sajtova, optimizacije, ...#boring", napisala su dva veoma popularna tviteraša. Inače se često može pročitati na Twitteru kako on više nije ono što je nekada bio, tako nam i treba kad smo promovisali Twitter pa je sada svako na njega došao i slične kvazi elitističke kuknjave.

Slika je uzeta odavde.

Iako se često ponavlja rečenica "Facebook je mesto gde se družimo sa ljudima sa kojima smo išli u školu, a Twitter je mesto gde se družimo sa ljudima sa kojima bismo voleli da smo išli u školu", čini se da se njena suština zaboravlja. A suština je upravo u opciji - UNFOLLOW. 

Ako nekoga zapratimo i vremenom se pokaže da taj baš i nije neko za kim žalimo što nismo išli u školu, šta je problem kliknuti na unfollow? Svoj timeline, uz unfollow, kreiramo onako kako nam odgovara. Ako se primenjuje logika "pratiš me pratim te" onda se mora biti spreman na gušenje TL-a i čitanja svega i svačega.

Nedavno je @mts za famozni koncert "Volim devedesete" podelio karte na Twitteru. Moja reakcija na ovo je bila "Ovo zaslužuje unfollow". MTS ne samo da ih je podelio veoma brzo, već su usledila pitanja da li će ih biti još.

O procenama koliko je korisnika Twittera možete pročitati na webmanijak.com (iz juna 2010.) i igormanjencic.com (iz juna 2011.).

I u Srbiji ih je sve više. Svaki novi korisnik i oni koji će tek doći od mene imaju "Dobro došli na Twitter". Prati me ako sam ti zanimljiv. Pratiću te ako si mi zanimljiv. A za UNFOLLOW, nema ljutiš.